MILOŠ MIHAJLOV U „MIŠINOM KUTKU“: PRAVILNA ISHRANA I VEŽBANjE SU MI PRODUŽILI KARIJERU!

U današnjem svetu u kojem se brzo živi, nemamo baš toliko vremena da obratimo pažnju na to šta jedemo, a ako smo roditelji, retko obraćamo pažnju i na to šta nam deca jedu. Bitno je „da su deca sita“.

Uskoro nam se približava svetski dan zdravlja, i to je dobar momenat da podsetimo da se broj gojazne dece u zadnjih 50 godina povećao za preko 300 posto i da se oboljenje kao što je dijabetes javlja kod dece u slučajevima mnogo većim nego pre.
Takođe mladi sportisti nisu svesni koliko ishrana može biti važna za period pre treninga, za sam trening, kao i za oporavak nakon treninga.

Od 7. aprila, Svetskog dana Zdravlja, FK Voždovac pokrenuće rubriku „Mišin kutak“ u kojoj će prenositi savete prvotimca Miloša Mihajlova, koji je izvrstan primer sportiste koji pruža vrhunske partije, čak i u 37. godini, a po njegovim rečima spreman je da igra minimum do 40. godine. Uvek prvi na treningu, sa kojeg zadnji odlazi, u perfektnoj formi, iako u poodmaklim igračkim godinama, primer za sve saigrače.

Mihajlov će podeliti svoja iskustva o zdravoj ishrani, ispravnom treningu i oporavku nakon treninga, kao i o samom ponašanju na terenu prema protivnicima, sudijama i ostalim učesnicima utakmice.

Priču sa Mihajlovim započinjemo vraćanjem u početke igranja fudbala i pitamo ga da li je tada uopšte imao svest o zdravoj ishrani i ispravnom treningu, i šta to može značiti za jednog mladog sportistu i za njegove performanse na terenu.

– Iskreno, kao dete koje je počinjalo da se bavi fudbalom nisam imao svest o zdravoj ishrani, kao ni mnogi tada, a nažalost ni sada. Odrastao sam kao i svi na majčinoj kuhinji, koja je zaista bila donekle zdrava, ali klasična „srpska“, često malo teža. Svoju svest o zdravoj ishrani razvio sam tek pre jedno 6 godina, kada sam sticajem okolnosti bio upućen na zdravije načine ishrane.
Što se tiče treninga, tu sam bio dobro potkovan, jer sam čak i kao dete imao koncidionog trenera, koji je radio sa mnom pored standarnnih treninga. Čak sam i sa svojim ocem redovno trenirao i radio na sebi, tako da uvek imao svest o važnosti koju ima pravilno vežbanje i razvoj mladog igrača u tom segmentu, ali sada kada pogledam unazad, ono što je tu sigurno falilo jeste svest o zdravijoj ishrani. Kao što rekoh, tek pre koju godinu spletom okolnosti shvatio sam koliko je bitna zdrava ishrana i koliko utiče prvenstveno na zdravlje. Fizičko, ali i psihičko, a zatim i na sportske rezultate i uspehe, kao i kod oporavka i treninga i utakmica. Tada sam upoznao i ljude koji su iz te branše i malo su mi otvorili vidike što se tiče ishrane. I sasvim sam siguran da mi je to u velikoj meri i produžilo karijeru, a mogu da zamislim šta bi bilo da sam i ranije imao ovu svest.

Bio si u Partizanu, da li je tamo bio stručnjak koji je radio sa igračima na ishrani, da li je tada postojala svest o tome kako sportisti treba da se hrane?

– Iskreno ne. Kada se sada prisećam, mogu slobodno da kažem da to nisu bili sportski obroci. Sećam se da smo za ručak nekada imali testeninu, što je u redu, ali nekada smo imali meso sa krompirom, a nakon toga i palačinke sa eurokremom i plazmom, što po meni nije u sportskoj priči. Naravno da se i to može jesti ponekad, ali tome nije često mesto u sportskoj ishrani. Sećam se da se nakon nekog vremena desilo da klupski doktor smanjuje obroke, jer se par igrača tokom takve ishrane i ugojilo 😊

Partizan je veliki klub, verovatno je i to sada kod njih na jako višem nivou, ali tada još ta svest nije bila kod nas razvijena.

Šta po tebi podrazumeva sportska ishrana?

– Pre svega da se ne piju gazirani sokovi i sokovi koji su industrijski i puni šećera, da se ne jedu industrijski prerađeni slatkiši koji su takođe jako nezdravi.

Ne želim da budem isključiv, naravno da je sve dobro kada je umereno i kada neko može sebe da dozira, ali svakako mislim da bi sportista trebao da neguje svoje telo na pravi način, jer to je njegovo najbitnije oruđe za izvršavanje posla.
Neki doktori i nutricionisti preporučuju da nakon utakmice i teškog napora treba u sebe uneti „džank fud“, ali ja sam i to probao, i iskreno bolje se osećam kada u sebe unesem pravu i zdravu hranu.
Svakako najbolji savet koji vam neko može dati, jeste da budete umereni u svemu. Ali je takođe i velika istina da je ishrana jedna ozbiljna nauka, pa tako npr. ne bi trebalo unositi proteine i ugljene hidrate zajedno, ne bi trebalo da pijete piće tokom obroka, niti sat vremena nakon obroka i još mnogo stvari postoji, za koje se nadam da ćemo uspeti da prenesemo kroz ovu rubriku. To sam takođe i ja isprobao i shvatio da se mnogo bolje osećam kada ne unosim tako namirnice. Iako se cela naša kuhinja, srpska, bazira na tom sistemu, ipak bi to trebalo izbegavati.
Želim da mi to produži karijeru, i zato sada pazim na svoje telo uz svest koju imam o svemu tome.

Nekada se pre treninga jelo u pekari, kako ste se vi kao deca hranili?

Ne želim da budem nutricionista, niti da ja nekome namećem kako treba da se hrani, jednostavno samo želim da prenesem svoje savete, koji bi mogli da pomognu nekim mladim igračima u građenju karijere.
Zaista sam se loše hranio, kao i svaki prosećan stanovnik. Jeo sam slatko, pio sam sokove, nisam imao obroke koji su bili uvek u isto vreme, jeo sam dezert nakon svakog obroka, i pio pića uz obroke i takođe jeo jako kasno nakon 21h.
Jedino nisam preskakao doručak, jer su me moji roditelji naučili. Ali kada sam bio mlad, moje telo zaista trpelo sve, i nisam pazio na ishranu, ali sada kada vratim film, mislim da bih postizao još bolje rezulatate da sam se pravilno hranio. Kada pređeš 30. godinu, sve se menja.

Pretpostavljamo da mlađe ljude najviše zanima, kako mogu da zamene svima omiljene slatkiše?

– Putem voća uvek može da se unese velika količina šećera, takođe tu su i urme koju su ekstra zdrave i koje svako jutro pojedem na prazan stomak. I o tome ćemo opširnije kasnije kroz rubriku. Voće bi trebalo izbegavati jesti nakon obroka, već pre obroka, da bi se maksimalno iskoristili svi vitamini koje telo može da procesuira od voća. Sve to prija našem telu. Mada opet kažem , u svemu u životu treba biti umeren.

Da li treba više raditi sa mladima, edukovati ih o ishrani i suplementaciji?

– Apsolutno mislim da treba. Koliko zbog karijere, toliko i zbog opšteg zdravja. Treba edukovati mlade i paziti na njih, i mislim da veliki deo putem regulisanja ishrane može da se reši.
Mladima treba podići svest šta prava ishrana može da im donese, kao i suplementacija, a šta pogrešan izbor i namirnica i suplementata može da im oduzme.
Suplemente treba korisititi naravno, oni mogu da nadoknade vitamine i proteine koji su potrebni telu sportiste, a koji ne mogu da se unesu kroz ishranu. Naravno, sve je veći problem kod mladih zloupotreba suplementacije, koja im nekada služi i za zamenu zdravih obroka, i nadam se da ćemo kroz ovu rubriku moći da utičemo na mlade sportiste, ali i mlade generalno i da im podignemo svest o zdravijem životu.

 

NAPOMENA: Ukoliko smatrate da imate problem sa ishranom ili da patite od gojaznosti ili poremećaja ishrane, savetujemo vam da se obratite lekarima i nutricionistiima koji vam mogu dati medicinske savete za rešenje vašeg problema.